Otvorili smo neke podatke i šta sada?

Videli smo kako se vladini podaci mogu legalno i tehnički ponovo koristiti. Sledeći korak jeste kako podstaći druge da te podatke koriste.

Ovaj deo istražuje šta se sve još može uraditi u svrhu promocije upotrebe podataka izvan njihovog originalnog područja.

Proširite vest!

Prvo i osnovno, pobrinite se da promovišete činjenicu da ste deo kampanje za promociju otvorenih podataka u vašem interesnom području.

Ako otvorite veći broj baza podataka, dobro bi bilo da se pobrinete da ljudi znaju (ili da barem mogu da saznaju) šta ste uradili.

Pored saopštenja, objave na vašem sajtu, i tako dalje, možete da još da:

• Kontaktirate ugledne kompanije ili pojedince koji rade u ovom pordručju ili su zainteresirani za ovo područje
• Informaciju podelite putem relevantnih mailing lista ili grupa na društvenim mrežama
• Direktno kontaktirate buduće korisnike za koje znate da bi bili zainteresovani za ove podatke

Poznavanje publike

Kao i sva javna komunikacija, stupanje u kontakt sa zajednicom koja se bavi podacima mora biti ciljano. Prava poruka se može izgubiti ako je usmerena u pogrešnom smeru.

Digitalne zajednice imaju tendenciju da dele nove informacje, ali ih isto tako i vrlo brzo konzumiraju. Pišite kao da će vaše poruke biti samo letimice pročitane, a ne analizirane u detalje.

Članovi tehničkih zajednica ređe od prosečne publike koristi MS Windows. To znači da ne bi trebalo da čuvate dokumenta u MS Office formatu, koji se mogu čitati dok niste na mreži. Postoje dva razloga:

• Prvi je da su ti dokumenti manje dostupni. Umesto dokumenta koje vi vidite na ekranu, čitaoci mogu videti nepotpunu kopiju iz drugog izvora.
• Drugo, vaša organizacija šalje direktnu poruku da niste spremni da se prilagodite programerima. Umesto toga, očekujete da članovi tehnološke zajednice priđu vama.

Objavite vaš materijal na tuđim sajtovima

Mnogi blogovi imaju velike baze čitalaca, zainteresovane za teme specijalizovane za određena područja. Zato mi moglo biti korisno ukoliko članak o vašoj inicijativi postavite na njihovu stranicu. Vi dobijate veće interesovanje, a oni besplatan tekst.

Prilagodite vašu komunikaciju društvenim mrežama

Nerealno je za očekivati da državni službenici provode dosta vremena na društvenim mrežama. Međutim, postoji nekoliko načina da se vaš sadržaj lako deli među tehničkim korisnicima. Nekoliko saveta:

• Napravite posebne stranice za svaki sadržaj

  When a message is shared with others, the recipient of the referral will be looking for the relevant content quickly.

• Nemojte da terate ljude da preuzimaju vaša saopštenja za štampu

  Saopštenja za štampu su u redu. Ona sadrže precizne poruke o konkretnom pitanju. Međutim, ako tražite da korisnici preuzmu sadržaj s interneta, da ga otvore u novom programu, manje ljudi će ga pročitati. Pretraživači će ređe indeksirati takav sadržaj. Ljudi će retko kliknuti za preuzimanje.

• Razmotrite korišćenje Otvorene licence za vaš sadržaj

  Osim što ćete ljudima koji žele da podele vaš sadržaj reći da je to dozvoljeno, poslaćete i poruku da vaša organizacija razume otvorenost. To će sigurno ostaviti mnogo bolji utisak na zagovornike otvorenih podataka nego bilo koja rečenica iz vašeg saopštenja.

Društveni mediji

Za organizacije koje nemaju novca nije neefikasno da troše sate na društvenim medijima. Najbolji način da se vaš glas čuje na ovim formumima jeste da omogućite da vaši članci mogu lako da se dele. To znači da pre nego što pređete na sledeći deo, traba da proverite da li ste pročitali prethodni. Imajući to na umu, evo i nekoliko predloga:

• Forumi za diskusiju

  Tviter je postao platforma koja se koristi ukoliko želite brzo da proširite informacije. Sve sa heštegom #opendata odmah će videti na hiljade ljudi.

  Na LinkedIn-u postoji mnogo grupa koje su orijentisane ka otvorenim podacima.

  Dok je Fejsbuk odličan za običnu publiku, to nije platforma koja privlači veliku pažnju zajednice koja se bavi otvorenim podacima.

• Agregatori

  ošaljite vaš sadržaj sajtovima koji imaju vesti za štrebere. Reddit i Hacker News trenutno su najveći u ovom području. Nešto manje korisni alati su Slashdot i Digg.

  Ove stranice dosta saobraćaja usmeravaju ka nekim zanimljivimm materijalima. Takođe se fokusiraju na teme iz određenih oblasti.

Okupiti ljude: Ne-konferencije, sastanci i kampovi

Događaji “licem u lice” mogu biti vrlo efikasan način da se ljudi podstaknu da koriste vaše podatke. Takav događaj bi možda trebalo organizovati iz sledećih razloga:

• Možete naučiti o budućim korisnicima
• Možete naučiti o potražnji za različitim skupovima podataka
• Možete naučiti o tome kako drugi ljudi žele da koriste vaše podatke
• Možete budućim korisnicima pružiti više informacija o podacima koje posedujete
• Možete omogućiti budućim korisnicima da se upoznaju (kako bi sarađivali)
• Možete predstaviti vaše podatke široj publici (npr. blogovi i medijski izveštaji koji nastanu posle vaših događaja)

Postoji mnogo različith načina za organizovanje događanja, kao i mnogo različitih vrsta događaja, u zavisnosti od toga šta želite da postignete. Osim tradicionalnih konferencijskih modela koji uključuju pripremljene formalne govore, prezentacije i demonstracije, postoje i različite vrste događaja gde učesnici dominiraju i gde oni koji se pojave mogu da:

• Vode ili definišu agendu samog događaja
• Predstave sebe, kažu šta ih interesuje i na čemu rade
• Iznesu improvizovane, kratke prezentacije o tome na čemu rade
• Vode radionice o nečemu što ih interesuje

Postoji dosta dokumenata na internetu koji objašnjavaju kako se mogu organizovati ovakvi događaji, što možete pronaći tražeći: unconference [ne-konferencija], barcamp [kamp], meetup [neformalno okupljanje], lightning talk [blic prezentacije], itd. Ne bi bilo loše kontaktirati ljude koji su organizovali slične događaje u drugim zemljama, koji će verovatno želeti da vam pomognu i daju savete u vezi sa događajem koji orgnaizujete. Takođe, ono što može biti korisno jeste da postanete partneri sa još nekom organizacijom (npr. organizacijom civilnog društva, medijskom organizacijom ili obrazovnom institucijom) kako bi proširili bazu učesnika, i povećali vidljivost.

Osmišljavanje! Hakaton, nagrade i prototipovi

Koncept ovakvih takmičenja je takav da se objavi određeni broj skupova podataka, a potom programerima da kratak vremenski okvir - od svega 48 sati do nekoliko nedelja - kada moraju da razviju aplikacije koje koriste te podatke. Nagrada se zatim dodjeljuje najboljoj aplikaciji. Takmičenja su održana u mnogim zemljama, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo, SAD, Norvešku, Australiju, Španiju, Dansku i Finsku.

Primeri takmičenja

Pokaži nam bolji način jeste bilo prvo takvo takmičenje u svetu. Inicirano je od strane vlade Ujedinjenog Kraljevstva, odnosno “The Power of Information Taskforce” [Jedinice za moć informacija] na čelu sa ministrom Tomom Votsonom u martu 2008. Na ovom takmičenju programerima iz čitavog sveta postavljeno je sledeće pitanje: “Šta biste vi napravili od javnih podataka?”, uz primamljivu nagradu od 80.000 funti za pet najboljih aplikacija.

Aplikacije za demokratiju, bio je naziv jednog od prvih takmičenja u Sjedinjenim Američkim Državama, održanog u oktobru 2008. Pokrenuo ga je Vivek Kundra, tada tehnološki direktor u vladi Distrikta Kolumbija. Kundra je razvio revolucionarnu bazu podataka, http://data.octo.dc.gov/, koja je sadržala podatke kao što su informacije o kriminalu u realnom vremenu, zatim rezultate školskih testova i indikatore siromaštva. Tada je to bila najiscrpnija lokalna baza podataka u svetu. Izazov je bio kako da ta baza postane korisna za građane, posetioce, kompanije i vladine agencije u Vašingtonu.

Rešenje je bilo organizovati takmičenje Apps for Democracy (Aplikacije za demokratiju). Strategija je bila pronaći ljude koji bi razvili aplikacije koristeći podatke iz nedavno objavljene baze podataka. Podrazumevala je onalajn podnošenje aplikacija, mnogo manjih nagrada umesto nekoliko velikih, te nekoliko različitih kategorija, kao i nagradu “People’s Choice” [Izbor publike]. Takmičenje je trajalo 30 dana, a vladu je koštalo 50.000 dolara. Zauvrat, razvijeno je ukupno 47 aplikacija za iPhone, Facebook i web aplikacija procenjene vrednosti za lokalnu ekonomiju koja prevazilazi 2.600.000 dolara.

The Abre Datos (Open Data) Challenge 2010. Ovo takmičenje, održano u Španiji u aprilu 2010, okupilo je programere uz zahtev da naprave aplikacije otvorenog koda za samo 48 sati, koristeći javne podatke. Na takmičenju je učestvovalo 29 timova koji su razvili razne aplikacije, uključujući program o stanju u saobraćaju u Baskiji, kao i aplikaciju sa podacima o autobusima i autobuskim stajalištima u Madridu, koje su osvojile prvo i drugo mesto i nagrade od 3.000 i 2.000 evra.

Nettskap 2.0. U aprilu 2010, norveško ministarstvo za državnu administraciju organizovalo je “Nettskap 2.0”. Norveške kompanije koje se bave programiranjem, agencije i pojedinci dobili su zadatak da izrade projekte u oblasti razvoja usluga, efikasnih radnih procesa i povećanog demokratskog učešća. Poseban naglasak je bio na upotrebi državnih podataka. Iako je rok za predaju bio mesec dana kasnije, 9. maja, ministar Rigmor Asrud je izjavio da je odziv bio “ogroman”. Ukupno je primljeno 137 aplikacija, od čega je 90 koristilo državne podatke. Ukupan iznos od 2.5 miliona norveških kruna podeljen je na 17 pobednika, a ukupna vrednost svih 137 aplikacija je iznosila 28.4 miliona norveških kruna.

Mashup Australia. Vlada Australije sa svojim 2.0 Taskforce-om (operativnom grupom) htela je građanima da pokaže kako bi otvoreni pristup državnim podacima imao pozitivan uticaj na državnu ekonomiju i društveni razvoj. Takmičenje je trajalo od 7. oktobra do 13. novembra 2009. Operativna grupa je objavila određeni broj otvorenih baza podataka u velikom broju formata. Ukupno 82 aplikacije koje su rezultat takmičenja jesu dokaz kako nove i inovativne aplikacije mogu nastati objavljivanjem državnih podataka u otvorenom formatu. Sada se svake godine organizuje GovHack na više lokacija u Australiji i na Novom Zelandu.

Konferencije, kampovi, dani programiranja

Jedan od efikasnijih načina da organizacije civilnog društva pokažu vladama kolika je vrednost otvaranja njihovih baza podataka jeste da ukažu na to kako upotreba informacija može dovesti do društvenih i ekonomskih koristi. Organizacije civilnog društva koje promovišu upotrebu podataka jesu ključne u državama u kojima je ostvaren pomak kada je reč o politikama i zakonima, koji omogućavaju i tehničko i pravno otvaranje skupova podataka.

Tipične aktivnosti koje se sprovode u sklopu ovih inicijativa obično uključuju takmičenja, konferencije o otvorenoj upravi , “ne-konferencije”, radionice i “dane programiranja”. Ove aktivnosti često su organizovane od strane zajednice korisnika sa podacima koji su već objavljeni ili prikupljeni uz pomoć zahteva za pristup informacijama od javnog značaja. U drugim slučajevima, predstavnici civilnog sektora su u saradnji sa naprednijim državnim službenicima radili na objavljivanju novih skupova podataka koje bi programeri koristili za izradu inovativnih aplikacija.