Šta su otvoreni podaci?

Ovaj priručnik govori o otvorenim podacima, ali što je to tačno? Što ih to čini otvorenim i o kojoj vrsti podataka pričamo?

Što znači otvoreno?

Ovaj priručnik govori o otvorenim podacima - ali šta su zapravo otvoreni podaci? Za naše potrebe, otvorene podatke definišemo uz pomoć definicije otvorenog:

Otvoreni podaci jesu podaci koje svi mogu slobodno da koriste, ponovno koriste i distribiraju - pod uslovom da se navede autor i da se deli pod istim uslovima.

Potpuna definicija otvorenog daje detaljan uvid šta to znači, a najvažnije odlike mogu se sumirati ovako::

• Dostupnost i pristupačnost: Podaci moraju biti dostupni u celosti i po ceni ne većoj od realne cene štampe, poželjno preuzimanjem sa interneta. Podaci, takođe, moraju biti dostupni u prigodnom obliku i obliku koji dozvoljava izmene.
• Ponovna upotreba i redistribucija: Podaci se pružaju uz dozvolu za ponovno korišćenje i redistribuciju, uključujući mešanje sa drugim skupovima podataka.
• Globalna uključenost: Svi moraju imati pravo na korišćenje, ponovno korišćenje i redistribuciju - ne sme postojati nikakva diskriminacija među područjima korišćenja, ljudima ili grupama. Na primer, ‘nekomercijalna’ ograničenja koja bi sprečila komercijalnu upotrebu ili ograničenja upotrebe u određenu svrhu (na primer, samo za obrazovanje) nisu dozvoljena.

Ako se pitate zašto je toliko važno razjasniti šta tačno pojam otvorenosti znači i zašto se koristi ova definicija, postoji jednostavan odgovor: interoperabilnost.

Interoperabilnost podrazumeva mogućnost različitih sistema i organizacija da rade zajedno (među-delovanje). U ovom slučaju, reč je o mogućnosti zajedničkog rada ili spajanja različitih skupova podataka.

Interoperabilnost je važna, jer omogućava zajednički rad različitih komponenti. Ovakva mogućnost spajanja komponenti jeste ključna za izgradnju velikih, kompleksnih sistema. Bez interoperabilnosti to je gotovo nemoguće - kao što se pokazalo u poznatom mitu o Vavilonskoj kuli, gde je to što su napori da se izgradi kula u potpunosti propali posledica (ne)mogućnosti komunikacije (interoperabilnosti).

Sličnu situaciju imamo kada je reč o podacima. Suština ‘zajedništva’ podataka (ili koda) jeste da se bilo koji otvoreni podatak može spojiti sa drugim otvorenim materijalom. Ova interoperabilnost jeste ključ za razumevanje koristi od “otvorenosti”: dramatično uvećanje mogućnosti za kombinovanje različitih skupova podataka, a time i mogućnosti za razvoj više proizvoda i boljih proizvoda i usluga (ove koristi detaljnije su objašnjene u delu ‘zašto’ otvoriti podatke).

Jasna definicija otvorenosti obezbeđuje da kada imate dva otvorena skupa podataka iz dva različita izvora da imate mogućnost da ih kombinujete i omogućava nam da izbegnemo našu verziju ‘Vavilnoske kule’: mnoštvo skupova podataka sa malom ili nikakvom mogućnošću za spajanje u veće sisteme gde leži prava vrednost.

O kakvim podacima je reč?

Čitaoci su već videli različite primere podataka koji su već otvoreni ili mogu postati otvoreni - a u nastavku će videti još takvih primera. Ipak, može biti korisno ukatko objasniti koji tipovi podataka jesu ili mogu postati otvoreni, a isto tako, važno je istaći koji ne mogu biti otvoreni.

Kod otvaranja podataka je ključno to što je fokus na podatke koji nisu lični, odnosno podatke koji ne sadrže informacije o konkretnim osobama.

Slično tome, određena ograničenja u vezi sa nacionalnom bezbednošću mogu postojati kod neke vrste podataka državnih organa.