Zašto otvoreni podaci?

Otvoreni podaci, naročito otvoreni podaci državnih organa, jesu ogroman resurs, mahom neiskorišćen. Mnogi pojedinci i organizacije prikupljaju širok spektar različitih vrsta podataka kako bi obavljali svoje zadatke. Vlada je u tom smislu naročito važna, zbog same količine i centralizovanosti podataka koje prikuplja, ali i zato što je po zakonu većina državnih podataka javna, pa bi otuda podaci mogli biti otvoreni i svima dostupni za korišćenje. Zašto je to važno?

Postoji mnogo oblasti gde možemo očekivati da otvoreni podaci budu od koristi i gde postoje primeri kako su već korišćeni. Postoje i različite grupe ljudi i organizacija, koje mogu imati koristi od otvorenih podataka, uključujući i samu vladu. U isto vreme nemoguće je tačno predvideti kolika će biti njihova vrednost u budućnosti. Priroda inovacija je takva da pomaci i razvoj često dolaze sa nekih mesta od kojih to ne očekujemo.

Već je moguće uočiti veliki broj područja gde otvoreni podaci državnih institucija donose korist. Neka od tih područja uključuju:

• Transparentnost i demokratsku kontrolu
• Učestvovanje
• Samoosnaživanje
• Poboljšane ili nove privatne proizvode i usluge
• Inovacije
• Poboljšanu delotvornost vladinih servisa
• Poboljšanu efektivnost vladinih servisa
• Merenje uticaja politika
• Otkrivanje novih znanja iz kombinovanih izvora podataka i otkrivanje pravilnosti u velikim količinama podataka

Za većinu ovih oblasti postoje primeri.

Kada je reč o transparentnosti, projekti poput finskog “poreskog stabla” i britanskog “gde ide moj novac” pokazuju kako vlada troši novac od poreza. A tu je i primer kako je korišćenjem otvorenih podataka Kanada uštedela 3.2 milijarde dolara na prevarama u vezi sa utajom poreza za dobrotvorne svrhe. Takođe, različiti sajtovi poput danskog sajta folketsting.dk prate aktivnosti parlamenta i proces donošenja zakona, tako da možete videti šta se tačno događa i koji poslanici su uključeni u taj proces.

Otvoreni podaci državnih organa, takođe, mogu da vam pomognu pri donošenju odluka u privatnom životu ili da vam omoguće da budete aktivniji u društvu. Jedna Dankinja je pokrenula sajt findtoilet.dk, gde su navedeni svi javni toaleti u Danskoj kako bi ljudi koje je poznavala, a koji imaju problemima sa bešikom, mogli da budu bezbrižni kada se nalaze napolju i kako bi mogli više da izlaze. U Holandiji postoji servis vervuilingsalarm.nl, koji vas upozorava ukoliko će kvalitet vazduha u vašoj blizini sutradan biti na granici dozvoljenog. U Njujorku s lakoćom možete saznati gde možete da prošetate psa, a možete naći druge i ljude koji koriste iste parkove. Usluge poput “mapumental” u Ujedinjenom kraljevstvu i ‘mapnificent’ u Nemačkoj omogućavaju vam da pronađete smeštaj imajući u vidu vreme potrebno za dolazak na posao, cenu kuća i koliko je uređeno samo područje. Sve su to primeri korišćenja otvorenih podataka državnih organa.

Otvoreni podaci imaju i veliki ekonomski značaj. Procene nekoliko studija pokazuju da je vrednost otvorenih podataka nekoliko desetina miljardi evra godišnje, samo u Evropskoj uniji. Novi proizvodi i kompanije ponovno koriste otvorene podatke. Danski husetsweb.dk pomaže vam da pronađete rešenja za poboljšanje energetske efikasnosti vaše kuće, uključujući izradu finansijskog plana i pronalaženje izvođača radova. Ovaj projekat se zasniva na upotrebi podataka iz katastra i informacija u vezi sa državnim subvencijama, kao i na lokalnom privrednom registru. Google Translate koristi ogromnu količinu dokumenata EU koji postoje na svim evropskim jezicima kako bi poboljšao algoritme za prevođenje i time poboljšao kvalitet usluge.

Otvoreni podaci veoma su važni i za samu državu i vladu. Na primer, oni mogu poboljšati njenu efikasnost. Holandsko ministarstvo obrazovanja je sve svoje podatke u vezi sa obrazovanjem objavilo na internetu za ponovnu upotrebu. Od tada je broj upita koje dobijaju opao, čime su smanjeni obim posla i troškovi, a državnim službenicima je sada jednostavnije da odgovore na preostala pitanja, jer je jasno gde se nalaze potrebni podaci. Vlade postaju efikasnije zahvaljujući otvorenim podacima, što za posledicu ima smanjenje troškova. Holandsko ministarstvo kulturne baštine redovno objavljuje podatke i sarađuje sa amaterskim društvima i grupama za istoriju kao što su Wikimedia Foundation kako bi svoje zadatke izvršavali što efikasnije. Posledica toga nije samo poboljšan kvalitet podataka, već bi to na kraju trebalo da dovede i do smanjenja ministarstva.

Postoji dosta primera kako otvoreni podaci već stvaraju i društvenu i ekonomsku vrednost, ali još ne znamo kako će se primenjivati u budućnosti. Nove kombinacije podataka mogu da proizvedu nova znanja i nove uvide, koji mogu dovesti do primene u potpuno novim područjima. Tako nešto se događalo i u prošlosti, na primer kada je doktor Snou u 19. veku otkrio vezu između konzumiranja zagađene vode i kolere u Londonu, kombinacijom podataka o umrlima od kolere sa podacima o lokaciji bunara. To je dovelo do izgradnje sistema kanalizacije u Lonodonu i značajno poboljšalo zdravlje građana. Vrlo je moguće da ćemo ponovo videti slične razvoje događaja zahvaljujući novim uvidima koji su posledica kombinacije različitih skupova podataka.

Ovaj netaknuti potencijal može se iskoristiti ako javni državni podaci postanu otvoreni. To će se, međutim, dogoditi ako oni zaista postanu dostupni svima bez ograničenja (zakonskih, finansijskih ili tehnoloških). Svako ograničenje onemogućava da određeni broj ljudi ponovo koristi javne podatke i otežava nalaženje korisnih načina da se to uradi. Kako bi taj potencijal bio iskorišćen javni podaci moraju biti otvoreni.