Podaci postaju društveni

U slučaju da vam treba ideja kako da okupite lokalnu zajednicu, organizacija događaja je odličan način da to učinite. Prethodnih godina Open Knowledge International Network (Međunarodna mreža za otvoreno znanje) razvila je dosta različitih događaja u vezi sa otvorenim podacima i otvorenim znanjem. Nekada je reč o događajima koje organizuje zajednica, nekada o događajima kojima prisustvuju funkcioneri i predstavnici zajednice, a ima i onlajn događaja. U ovom delu objašnjavamo kako organizovati različite tipove događaja. Pomozite nam da unapredimo ovaj deo dodavanjem sadržaja uz pomoć Github-a!

Uvod

Događaji Otvoreno znanje jesu veoma važni za zajednicu, a nude neke od sledećih mogućnosti: skreću pažnju, okupljaju publiku oko određenih tema i predstavljaju lice organizacije i njenih brojnih projekata. To je dobar način da se entuzijastima koji se bave podacima omogući da se sretnu licem u lice i da rade i uče zajedno.

Zašto organizovati događaj Otvoreno znanje?

Dok se većina aktivnosti u mreži odigrava u virtuelnoj realnosti, većina ljudskih interakcija i dalje se oslanja na interakciju licem u lice. Organizovanje događaja pomaže razvijanje lokalne zajednice i umrežavanje. Kada događaji licem u lice nisu mogući, virtuelni događaji mogu vam pomoći da podstaknete zajednicu i pobrinete se da će grupa ostati povezana.

Koja su to zlatna pravila za organizovanje događaja?

Za početak to mora da bude događaj u skladu sa vrednostima Otvorenog znanja. To znači da događaj mora biti u otvorenom i inkluzivnom okruženju, koje će omogućiti da se svi učesnici, od civilnog društva do vlade tu osećaju prijatno. Pored toga, vaš događaj bi trebalo da se fokusira na rezultate. Ovi rezultati mogu biti različiti i treba da budu u skladu sa lokalnim potrebama. Od jačanja lokalne zajednice do podsticanja zajedničke pasije prema otvorenim podacima kroz razgovore i sastanke, do zajedničkog pisanja dokumenata ili organizovanja radionica. U svakom slučaju, pre nego što bilo šta planirate, trebalo bi da se zapitate (kao i drugi orgnaizatori) šta treba da bude ishod tog događaja, i da to jasno iskažete. Vaš događaj će imati veći uticaj kada imate jasnu ideju o tome kakvim rezultatima se nadate!

Pripremite socijalne medije

Socijalni mediji nisu samo dobar alat za promociju događaja, već i za dokumentovanje samog događaja.

Promovisanje

• Otvorite Fejsbuk stranicu događaja.
• Koristite alate kao što su attending.io ili eventbrite za prikupljanje podataka i registraciju za događaj.
• Napravite haštag za vaš događaj i tvitujte o tome sa tviter naloga vaše grupe
• Napišite blog o događaju i objavite zajedno sa drugim organizacijama iz vaše oblasti, koje vam mogu pomoći da dođete do potrebne publike.
• Ukoliko imate vremena, napravite video radi promocije događaja

Dokumenotvanje

• Zamolite učesnike da koriste haštagove kako bi pomogli da se prikupe korisni uvidi tokom samog događaja.
• Fotografišite događaj i slike postavite na Flickr.
• Kristite Fejsbuk za objavu video snimaka i fotografija za vreme samog događaja

Šta se može raditi za vreme samog događaja?

Sadržaj događaja zavisi od organizatora - otvoreno znanje je svet za sebe, ni nebo nije ganica. Ukoliko vam je potrebna ideja, evo nekoliko odličnih stvari koje biste voleli da uradite:

Licem u lice:

• Istražite temu: razgovori, paneli, pitanja i odgovori, diskusije
• Predstavite projekte i ideje: lighting talks (blic prezentacije), speed geeking (brzo predstavljanje sebe i ideja)
• Učite zajedno i jedni od drugih: radionice, kampovi
• Radite zajedno na projektima: text sprints, code sprints (kodiranje u ograničenom vremenskom periodu), datathons (radionica o upotrebi baza podataka i unapređenju znanja na osnovu podatka)

Virtuelno

• Deljenje: Timski pozivi, brza komunikacija putem Slack-a
• Učenje: Deljenje veština putem video četa, tutorijala

Naravno, uvek možete dodati virtuelnu dimenziju bilo kojoj aktivnosti licem u lice, bilo tako što ćete upotrebiti video link ili korišćenjem tvitera za postavljanje pitanja.

Koliko događaja treba organizovati?

Tu nema jednostavnog odgovora. Neke zajednice se sastaju jednom nedeljno, dok drugi organizuju događaje jednom u tri meseca. Morate da komunicirate sa svojom zajednicom kako biste videli šta su njihove želje i potrebe u vezi sa vremenom i učestalošću događaja. Mi, međutim, ne preporučujemo da organizujete događaj jednom godišnje, sa namerom da okupite mnogo ljudi. Ovakvi događaji privlače dosta pažnje i dosta ljudi, ali mogu stvoriti nezadovoljstvo ukoliko nema događaja koji ih prate, i posledica može biti manje učesnika na dugi rok.

Ne zaboravite praćenje!

Kada je događaj završen, i dalje morate da radite kako biste bili sigurni da su ciljevi u potpunosti ostvareni.

• Napišite blog ili objavite podkast o događaju, kako bi ljudi koji nisu prisustvovali događaju mogli da budu u toku i kako bi drugi ljudi u mreži mogli iz toga nešto da nauče. Napravite storify stranicu za svoj događaj.
• Pošaljite mail učesnicima i obavestite ih o budućim projektima na kojima mogu da učestvuju.

Nekoliko saveta

• Ukoliko sami sve organizujete, potrudite se da imate nekoga ko će vam pomoći i ko će imati jasna zaduženja
• Zapamtite da će kod svakog događaja postojati nešto što je hitno i što mora da se ispravi.
• Uvek treba imati plan B ukoliko dođe previše ljudi ili dosta ljudi otkaže.
• Budite pribrani, izgledajte samouvereno i zapamtite da niko neće umreti ukoliko to ne bude uspešno (barem se nadamo). U sebi možete da odlepite, ali zapamtite da treba da bude profesionalni.
• Razgovarajte sa timom posle događaja - vidite šta treba zadržati, šta treba unaprediti i šta je bilo zanimljivo.